At Slavesister Id The Belongs Scattering Slave Sister I don't care

Hmm, bio bi red da napisem prvi post u maju, ne? Bilo mi je jako tesko otici na faks danas, jer sam bas uzivala ovih dana. Evo, i kisa je padala, ne znam da li jos uvijek pada, i sve je pokvarila. Ali, eto. Ne znam kako se osjecam povodom predstojeceg koncerta. Kao sto sam vec pisala, srce ce mi puci od srece. I sada, neka mi neko kaze kome da zahvalim? Bogu, naravno. Ja inace nisam tip, koji prosipa religiju, na sva usta, vec jednostavno, dovoljno dugo se molim za to, tako da, znam da je od Boga. Ja, zaista ne mogu da zamislim koliku On ljubav pruza nama. Ne mogu da zamislim koliko je jaka ta ljubav. Dok, kada pogledas svijet i ljude oko sebe, jednostavno, ima toliko ljudi koji su nesposobni da pokazu emocije. To moze biti genetski, u smislu, da postoje ljudi u porodici koji na isti nacin reaguju, tj., ne reaguju. A, to moze biti jednostavno dio osobe, koji ne zeli da reaguje. Al, ipak msilim da tu ima i naslednog faktora. Ja, prva, nisam sposobna da iskazem emocije. Nikome. Pa, cak ni rodjenoj majci, koja mi je sve na svijetu. Nikada nisam upoznala oca, niti sam ikad bila svijesna njegove figure u mom zivotu, jer mu se desilo to sto se desilo, prije mog rodjenja, ali mama mi je pricala, da je imao hladno drzanje. Bez pokazivanja previse emocija, tako da je moguce da sam tu njega "povukla". A, i to je jednostavno tipicno za Jarceve. I on je bio Jarac u horoskopu, tako da je i to sasvim razumljiva pojava. Ali, to je jednostavno dio mene, koji sam pokusala jednom da osposobim, ali nisam uspjela, sto ne znaci, da mozda jednog dana, necu. Znam da sam citavog zivota bila takva, i to je valjda dio mene koji je takav kakav je. Dalje, kazu grijeh je pozeljeti tudje, ali ja nekad tako odlutam i pomislim: "Blago djeci Dejva Grohla, Dzejmsa Hetfilda, Larsa, oni bas imaju badass roditelja!" Ali bas, to je super. Mislim, toj djeci to nista ne predstavlja, to je za njih samo tata. Njih ne zanima sto je on vrhunski muzicar, to sto je on inspiracija toliko ljudi. Al' dobro. Naci cu i ja badass muza, pa ce moje dijete da ima tatu gitaristu ili bubnjara. Boze, uvijek sam bila luda za muzicarima, jos od malih nogu. A, sada odoh. Laku noc.

Ah, stvarno sam kreten. Sinoc sam imala neki nalet emocija, sto se meni desava jednom godisnje, i mogla sam jedan fin post da napisem, al' nisam. Ovih dana zaista uzivam. Trebala sam mozda i sad izaci, a ako ne, kad malo prehladi. Juce sam bila na Adi, i zaista je divno. Samo fali more, i bilo bi savrseno. Inace voljela bih naci nekoga, ko je voljan da sjedi citav dan, sve do negdje deset uvece napolju. Jer u kuci vise ne mogu. A joooooj! Za osam dana je koncert! Ja to ne mogu da vjerujem! Mislim da ce mi srce puci od srece! Bicu u delirijumu kada Metalika izadje na binu. Plakacu. Joooj! Jedva cekam. To je najljepsi osjecaj na svijetu. Bar meni. Vidjeti i cuti omiljeni bend, je zaista neprocjenjivo. Ja bih sve pare sto imam dala na koncerte i knjige. Sve i da sjekire padaju sa neba, ja bih isla na koncert! Da je blato svuda, i kisa, i sve, ja bih bosa stajala i slusala ih, i gledala. A, mogu tek misliti kako je njima sa druge strane. Vidjeti citavu masu ljudi, koja im klice, koja ih obozava. Mislim da je to fenomenalno. Jer znam da je meni sa ove strane. Ah, jos Incubus i Foo Fightersi. Pih. Ne smijem reci sta se onda moze desiti. Jer sam na koncertu GNR rekla nesto, sto se, nadam se, nece ispuniti. :D Da, kao sto rekoh, tim emocijama sam sinoc bila preplavljena. Gledala sam Grohla kako pjeva "Everlong" uzivo u Londonu, i "Best of you" i na kraju koncerta je poceo da place od srece. Jooooj! Divno. Divno. E, to je za mene ljubav! To! Beskrajna ljubav prema bendovima, prema muzici koju nam daju. Moj cause of death bice: love for bands. Da, gledala sam Breaking Dawn part I sinoc. Moram priznati, kao nekadasnji die-hard fan, da je ovaj film najbolje uradjen. Svidja mi se. Tu me preplavila stara ljubav prema Twilight sagi. Bila sam bas luda za njima, mada sam priznala da filmovi i nisu nesto, naspram LOTR-a i Harry P. ovo je nula. Al' opet s' druge strane svi ti pisci imaju drugacije vidjenje naucne fantastike. Twilight se ne moze porediti sa LOTR niti Harry P., pa cak ni sa TVD. Al' opet je poseban na neki svoj nacin. Isti, al' opet drugaciji, tj., vec vidjena prica, ali na drugaciji nacin. Tako da ostajem pri tome. I da, kad sam sinoc bila preplavljena raznim emocijama, shvatila sam da cak i macke bjeze od mene, a kamoli momci. I onda sam tako par minuta (dok se laptop nije upalio) razmisljala o tome. Ali cim se Tumblr otvorio, sve me prestalo. Misli su jednostavno isparile. Moj definitivni relationship status: In a relationship with Tumblr. Nema dalje. A, sada odoh.

Well, well. Imala sam ja zelju jos juce da pisem, al' nije mi se dalo. Dok sam odgledala serije, dok ovo, dok ono, bla, bla. Kao prvo, konacno cu da odahnem k'o covjek! Nema vise ucenje i strepnje kako cu uraditi, i sta ce biti. Bilo je sta je bilo, sada necu ni da pricam o tome. Dalje, juce sam bila, sto bi rekli, vazdan napolju. I neka sam. I danas sam, i sad cu opet ici. I sutra cu. :D No, juce sam se istraumirala. Naime, prelazila sam ulicu na semaforu kod Pozorista, i dok sam cekala zeleno, da opet predjem, cujem iza mene neko trubi i cujem kocnice, i kako sam se okrenula u tom momentu je taksi udario jednog starijeg covjeka, da je ovaj odletio pod auto! Bukvalno sam stavila ruku na usta od soka. Scena kao iz filmova. Ja sam mislila nista od njega nece ostati! Lezao je na cesti, dobrih 5 minuta. Ljudi se okupise oko njega, taksista neki gmaz, nadrndani, izadje iz auta, podigose jadnog covjeka, on ne moze da stoji na nogama. Stavili su ga na stepenice, i sta je bilo dalje, ne znam. Otisla sam. Bas sam se istraumirala. Pa, kad je ovaj kreten sto vozi vidio da covjek prelazi ulicu, sto nije stao, nego trubi! Gmaz! Juce sam se isto nasetala, vidjela super neobicnih momaka na svakom cosku, a moje misli su bile: "O, sto si fiiiin", zatim: "Gledaj ga! Isti je Devendra! Aaa! Ma nije! Vidis da je neki stariji!", "Sta mi bi? Vidi ga sto je fin." Eh, lude misli. Nisam odavno komentarisala TVD. Gledala sam juce. Opet sokantna epizoda. Uvijek ostanem sokirana. Stelena is on again! Fuck yeah! Konacno. Vise mi se smucilo ono njihovo predomisljanje. Ona bi malo Damona, malo Stefana. E, pa ne moze sine. Samo jedan moze. Posto je sa Ianom u privatnom zivotu, znaci moze da bude sa Stefanom u seriji. Eto, taman. Ja sam joj rijesila problem! :D Sto mene nikad ne pitaju sta da rade, ovi glavni junaci serija? Bozeee! Uglavnom, jedva cekam sledecu epizodu. I onda ce sigurno da se zavrsi i 3. sezona, i onda cemo opet da cekamo tamo Oktobar. Fuck. Ali dobro. Eto, odoh.